ISPITIVANJE ISPRAVNOSTI AKUMULATORA

Ostavite komentar

Test procedura:

1.Vizuelni pregled akumulatora

2. Merenje gustine elektrolita

3. Ispitivanje napona akumulatora pod opterećenjem

4. Popunjavanje servisnog naloga

Vizuelni pregled akumulatora:

 –Vizuelnim pregledom moguće je utvrditi eventualna mehanička oštećenja

akumulatora, stepen zaprljanosti, curenje elektrolita, koroziju klema i ostalih

kontaktnih mesta, promenu boje čepova i sl.

Merenje gustine elektrolita:

-Gustina elektrolita meri se pomoću aerometra. Otvoriti čep akumulatora,

uvući staklenu cev i pomoću gumene pumpice nekoliko puta usisati i izduvati elektrolit da bi se izmešao. Plovak aerometra utonuće do neke vrednosti

graduisane skale

-Očitati vrednost gustine elektrolita i uporediti je sa vrednostima u tabeli:

Stanje akumulatora

Gustina elektrolita kg/l

Pun

1.28

Poluprazan

1,16 – 1,2

Prazan

  1,04 – 1,12

-Po potrebi prilagoditi te vrednosti ( date za temperaturu 20ºC ) temperaturi

pri merenju (gustina elektrolita opada sa porastom temperature 0.01kg/l na

svakih 14ºC)

Ispitivanje napona akumulatora pod opterećenjem:

-Za merenje napona akumulatora pod opterećenjem koristiti multimetar podešen za merenje jednosmernog napona. Ako je napon manji od 10,8V

akumulator je prazan.

Advertisements

MERENJE IZDUVNIH GASOVA BENZISKOG MOTORA

Ostavite komentar

Test procedura:    

1. Pronalaženje u softveru dozvoljenih vrednosti emisije štetnih       komponenata u izduvnim gasovima

 2. Provera i priprema vozila

3. Povezivanje analizatora

4. Postupak merenja i štampanje rezultata

 5. Analiza rezultata i popunjavanje servisnog naloga

1. Pronalaženje u softveru dozvoljenih vrednosti emisije štetnih komponenata u izduvnim gasovima:

   –U softveru pronaći tehničke podatke o izduvnim gasovima u određenom režimu rada vozila koje je predmet merenja.

2. Provera i priprema vozila:

-Prilikom merenja menjač vozila treba da je izbačen iz brzine (u neutralnom položaju) i da je aktivirana ručna kočnica.

-Test se izvodi na otvorenom ili u prostoriji sa odvodom za izduvne gasove sa vozila.

-Analizator se postavlja dalje od kanistera ili otvorenih posuda sa uljem, masnoćom i dalje od izvora toplote i direktne izloženosti sunčevim zracima

-Temperatura sredine treba da je između  +5  i  +40 °C

– Izduvni sistem treba da je dobro zaptiven (zatvoriti drugi kraj cevi da bi bili sigurni da gasovi ne izlaze)

– Broj obrtaja na minimum

– Temperatura motora veća od 60°C

3. Povezivanje analizatora:

 –Analizator priključiti na akumulator odgovarajućim kablovima.

 – Spojiti merač RPM na uređaj, a drugi kraj ( štipaljku ) na VN kabal od bobine u smeru koji je naznačen strelicom.

-Sondu za temperaturu priključiti na uređaj a drugi kraj staviti na mesto merača ulja.

-Sondu za izduvne gasove staviti na čisto mesto.

4. Postupak merenja i štampanje rezultata:

-Uključiti analizator. Vreme zagrevanja  je 5 min.

Posle toga uređaj se oglašava signalom da je spreman za test.

 –Pritiskom na taster “PUMP” na pripadajućim displejima CO-CO2-HC pojaviće

se niz nula i treptati oko 30 sekundi.

-Posle ovog odbrojavanja, staviti sondu za izduvne gasove oko 25 cm u auspuh

-Posle  6 – 8 sekundi na displeju će se pojaviti vrednosti izduvnih komponenti

 Pritiskom na taster “SET A” moguće je izabrati podatak koji želimo da pratimo:

b:O2 – kiseonik

1:COk – korigovan CO

2:LMD – lambda faktor (stehiometrijska smesa)

3:NOx – azotni oksidi (ako je senzor instaliran)

4:RPM – broj obrtaja

5:TEMP – temperatura

-Kada se na displeju vrednosti stabilizuju, odnosno sporije se menjaju, pritisnuti  taster “PRINT” i uređaj će odštampati podatke dobijene merenjem.

   5. Analiza rezultata i popunjavanje servisnog naloga:

Na kraju uporediti izmerene vrednosti sa tehničkim vrednostima iz softvera.

ISPITIVANJE I PRANJE BRIZGALJKI

Ostavite komentar

Test procedura :

1. Provera omske otpornosti brizgaljki

2. Priprema brizgaljki za ispitivanje na liniji

3. Provera brizgaljki na curenje

4. Provera mlaza ubrizgavanja

5. Provera količine ubrizgavanja

6. Produvavanje brizgaljki u obrnutom smeru

7. Pranje brizgaljki u ultrazvučnoj kadi

8. Završna provera na curenje mlaza i na količine

9. Popunjavanje servisnog naloga

   1. Provera omske otpornosti:

Brizgaljke treba da klasifikujemo prema napajanju. Za ovo nam je potreban OMMETAR. Izmeriti otpor na kalemu brizgljke i klasifikovati:

  • Brizgaljka 3V – izmeren otpor 2,5 – 3 W – prekidač za napajanje solenoida na 3V
  • Brizgaljka 12V – izmeren otpor 15 – 17 W – prekidač za napajanje solenoida na 12V

Ukoliko su izmerene vrednosti manje kalem je negde u kratkom spoju, a ako su vrednosti veće postoji prekid – u oba slučaja zameniti brizgaljku.

2. Priprema brizgaljki za ispitivanje na liniji:

Brizgaljke učvrstiti na ventile pomoću osigurača. Priključak brizgaljke spojiti na napajanje i pomoću prekidača uklopiti vrednost napona (3V/12V prema klasifikaciji).Otvoriti ventile sa brizgaljkama (slobodne ventile zatvoriti).

3. Provera brizgaljki na curenje:

Sa pričvršćenim brizgaljkama isključiti pobudu solenoida, uključiti pumpu i podesiti pritisak na oko 4 bara. Posmatrati brizgaljke  oko 1 minuta. Ukoliko se pojavi curenje na nekoj od brizgaljki  zameniti je.

   4. Provera mlaza ubrizgavanja:

Podesiti rešetku na kojoj stoje menzure na odgovarajuću razdaljinu od držača brizgaljki. Postaviti menzure. Podesiti frekvenciju na maximalnu vrednost. Otvori ventile sa brizgaljkama, uključiti pumpu i podesiti pritisak na fabričke vrednosti (obično 2,8 –  3,2 bara). Uključiti pobudu brizgaljki i sačekati. Posmatrati mlaz.

Isključiti napajanje kad se bar jedna menzura napuni.

    5. Provera količine ubrizgavanja:

Kontrolisati vreme punjenja najbolje brizgaljke. Obratiti pažnju i zabeležiti nivoe na drugim menzurama, ukoliko se nivoi razlikuju više od 10%, potrebno je uraditi pranje brizgaljki.

    6. Produvavanje brizgaljki u obrnutom smeru:

Priključiti brizgaljke na ventile u obrnutom smeru uz pomoć cevi i osigurača. Priključiti brizgaljke na napajanje  i podesiti pritisak na 3,5 – 4 bara i manju frekvenciju.

Ovim se brizgaljke čiste od preostale nečistoće suprotno unutrašnjoj opruzi. Ovaj test ne treba da traje duže od 30/40 sec.

    7. Pranje brizgaljki u ultrazvučnoj kadi:

        Pripremiti brizgaljke za UZ pranje : skinuti prednje prstenove, kapice i filtere pre nego ih uronite u kadu. Priključite brizgače na napajanje.

U kadu sipati tečnost WO1 skoro do ivice kade (ne dodavati vodu!) i uroniti brizgaljke postavljene na nosač  sa 6 otvora. Podesiti tajmer (15 min max) i frekvenciju na maximalnu vrednost.

    8. Završna provera na curenje, mlaza i količine:

Ponoviti test na protok sa menzurama, sa istim pritiskom i frekvencijom.Vreme protoka (do 100cc) treba da je manje i nivoi tečnosti približno jednaki (za isto vreme). Ukoliko to nije slučaj ponoviti proceduru počevši od UZ pranja.

PROVERA ISPRAVNOSTI RELEJA OSVETLJENJA

Ostavite komentar

Mesto ugradnje i šeme vezivanja releja pronaći u softveru/katalogu. Rele se nalazi na ploči podnožja releja.

Vrednost struje releja odredjuje se prema snazi sijalice koja se ugrađuje.

-Relej treba prvo vizuelno pregledati – da li su kontakti oštećeni, oksidirali, slomljeni.

-Ispitati dovod napajanja na relejnoj ploči – primer: (konsultovati tehničku dokumentaciju/iako su obično kontakti obeleženi na podnožju)

-Ispitivanje ispravnosti releja van vozila:

1)priključiti kontakte špulne releja na napajanje – rad kotve

2)izmeriti otpor na radnom kontaktu kada nema napajanja – otpor treba da je beskonačan

3)izmeriti otpor kada je uspostavljeno napajanje – otpor treba da je nula.

Po potrebi zameniti relej prema karakteristikama (struja, napon)

npr: relej za halogenu sijalicu H4 12V 60/55W

P=U•I

I=60/12=5A

I=55/12=4,58A

Uzima se relej od 12V, 10A.

SENZORI POZICIJE LEPTIRA

Ostavite komentar

SENZORI POZICIJE LEPTIRA

Polozaj leptira se odredjuje na osnovu na osnovu signala sa:

– PREKIDACA KRAJA HODA – (Throttle switch – TS) ili

– SENZORA POLOZAJA LEPTIRA – (Throttle position senzor – TPS)

i daje informacije o praznom hodu, ubrzanju/usporavanju, i punom gasu.

To je trozicni potenciometar: dva kontakta su za napajanje (5V) i masu. Treci kontakt povezan je sa klizacem,i sa EUJ gde se na osnovu visine napona izracunava polozaj leptira.

– Zatvoren leptir (prazan hod) daje napon od 0,7V

– Otvoren leptir (puno opterecenje) daje napon od 4,5V (preciznije podatke pronaci u tehnickoj dokumentaciji sa svako posebno vozilo)

Primer:

Za GOLF III na dijagnostickom uredjaju dobijamo samo prikaz otvorenog/zatvorenog leptira (odnosno signal sa prekidaca).

1)Ispitivanje ispravnosti senzora TP (za Golf III – SPI)

-ukljuciti kontakt

-odspojiti prikljucak(konektor) sa senzora

-izmeriti otpornost izmedju kontakata senzora (prema uputstvu iz teh. dokumetacije),

prema datim uslovima

2)Ispitivanje napona napajanja senzora

-iskljuciti kontakt

-odspojiti konektor sa senzora

-dati kontakt

-izmeriti napon medju kontaktima na utikacu (prema uputstvu)

3)Ispitivanje senzora prikljucenjem preko DCL odnosno dijagnostickog uredjaja

-spojiti dijagnosticki kabel na prikljucak vozila i dijagnostickog uredjaja

-u meniju pronaci odgovarajuce vozilo (ili pokrenuti samopretrazivanje) i otvoriti meni za ocitavanje stanja sistema

-pronaci opciju „stvarne vrednosti“ i izabrati odgovarajuci senzor

-proveriti stanje senzora (signale, parametre) u radu motora prema potrebnim uslovima

-konstatovati stanje

4)Ispitivanje senzora pomocu osciloskopa

-Oblik signala pronaci u tehnickoj dokumentaciji

-Pronaci kontakte na utikacu senzora sa kojih dobijamo signal / ili na

pinovima EUJ (UBOX-u) – obraditi prema uslovima

-Uporediti dobijeni signal sa ispravnim

-Protumaciti dobijeni oblik signala

Ispitivanje ispravnosti alternatora na vozilu

Ostavite komentar

Test procedura:  

  1.  Povezivanje dijagnostičkog uređaja (osciloskopa) za merenje struje alternatora
  2.  Merenje struje alternatora, snimanje i štampanje rezultata
  3. Povezivanje dijagnostičkog uređaja (osciloskopa) za merenje izlaznog napona alternatora
  4.  Merenje izlaznog napona alternatora, snimanje i štampanje  rezultata
  5.  Analiza snimljenih rezultata merenja i popunjavanje servisnog naloga

Kontrola alternatora na vozilu

Alternator kontrolišemo na vozilu sa voltmetrom(ampermetrom) ili sa osciloskopom.

Ispitivanje voltmetrom

kontrola alternatora koji je normalno vezan sa regulatorom napona i akumulatorom.

Alternator mora biti normalno priključen na električnu instalaciju vozila, a motor vozila mora raditi na praznom hodu.

Merimo:

-napon među priključcima B+ i mase

-razliku napona među priključcima D+ i B+

 

Alternator je dobar ukoliko je:

-napon između priključaka B+ i mase 14,2±0,4 V i ako ostane u tim                   granicama i kad povećamo broj obrtaja motora do maksimalne vrednosti.

-razlika napona među priključcima D+ i B+ ne prelazi 0,5V.

Ukoliko pri merenju dobijemo druge vrednosti napona, onda sklop alternator-regulator nije ispravan i zato kod alternatora sa odvojenim regulatorom kontrolišemo još alternator bez regulatora. Kod alternatora sa ugrađenim regulatorom, regulator zamenimo i kontrolu ponovimo.

Kontrola alternatora vezanog sa akumulatorom

Kad je motor ugašen izvučemo konektor na regulatoru. U konektoru      prespojimo priključke D+ i  DF. Uključimo motor i pustimo da radi na    praznom hodu i tada ponovimo merenje. Svi potrošači na vozilu su          isključeni.

Merimo:

-napon među priključcima B+ i mase

-razliku napona među priključcima D+ i B+

Alternator je dobar ukoliko je:

-napon između priključaka B+ i mase raste  kad povećamo broj obrtaja motora.

-razlika napona među priključcima D+ i B+ ne prelazi 0,5V.

Kratkotrajno delovanje napona(oko 30 sec) čak do 16V akumulatoru neće štetiti.

Sigurnija(bolja) kontrola od merenja napona je merenje struje sa kojom alternator bez regulatora puni akumulator. Zbog toga moramo uključiti ampermetar između alternatora i akumulatora.

Ako sada povećamo brzinu obrtanja motora, tada kod ispravnog alternatora struja brzo poraste. Brzina povećanja napona kao i brzina povećanja struje pri tom merenju su zavisni od napunjenosti akumulatora. Kod ispravnog alternatora i akumulatora izmerićemo nazivnu struju alternatora prije postizanja maksimalnog broja obrtaja motora.

Ukoliko se u toku merenja pojave bilo kakva odstupanja, alternator je neispravan i treba ga skinuti sa motora, rastaviti i ispitati.

Konrola sa osciloskopom

Osciloskopom utvrdimo oblik napona između priključaka B+ i mase D-.

Za test se koristi osciloskop sa ulaznim naponom od 0 do 40 V.

Na osnovu oblika tog napona otkrivamo moguće greške na alternatoru.